1 Bog nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunèanoga do zapada. 2 Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog. 3 Ide Bog naš, i ne muèi; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika. 4 Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu: 5 “Skupite mi svece moje, koji su uèinili sa mnom zavjet na žrtvi. 6 I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.) 7 Slušaj, narode moj, što æu ti kazati, Izrailju, što æu ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj. 8 Neæu te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom. 9 Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jariæa iz torova tvojih. 10 Jer je moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na tisuæe. 11 Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je. 12 Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj. 13 Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareæu pijem? 14 Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje. 15 Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviæu te, i ti me proslavi.” 16 A bezbožniku reèe Bog: zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavjet moj u ustima svojima? 17 A sam mrziš na nauku, i rijeèi moje bacaš za leða. 18 Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljuboèincima imaš dijel. 19 Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare. 20 Sjediš i govoriš na brata svojega, sina matere svoje opadaš. 21 Ti si to èinio, ja muèah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Oblièiæu te, metnuæu ti pred oèi grijehe tvoje. 22 Razumijte ovo koji zaboravljate Boga! inaèe æu zgrabiti, pa neæe niko izbaviti. 23 Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja æu mu pokazati spasenje Božije.